Običaji prilikom dočekivanja gostiju
Naš narod je veoma prepoznatljiv po gostoprimstvu, a ova karakteristika vuče korene još iz davnih dana.
Prisnost, otvorenost i gostoljubivost su jedne od glavnih karakteristika našeg naroda, što mogu svedočiti svi koji su ikada posetili Srbiju.
Svaki kraj u Srbiji, pa čak i svako domaćinstvo ima svojstven način na koji dočekuje goste. Međutim, ono što je svima zajedničko jeste da svako želi da ugosti onoga ko mu prelazi prag i da mu omogući da se oseća kao kod svoje kuće. Iz tog razloga naš narod godinama unazad prati ugled dobrog domaćina.
Jedan od najstarijih običaja je da se pred gosta iznesu pogača i so. Ovaj običaj potiče od toga što su ove dve namirnice oduvek bile dostupne svima. Pogača simboliše zemlju i kuću, a so mir i blagostanje. Na ovaj način domaćin gostu daje jasnu poruku da je dobrodošao u njegovom domu.
Koliko veliki značaj ovaj običaj ima kod nas govori to da se mnogi svetski zvaničnici, prilikom posete našoj zemlji, dočekuju upravo na ovaj način.
Još jedan od običaja koji se zadržao do dan danas jeste da gosta ponudimo kafom. Danas se služe razne vrste kafe (instant kafe, kapućino, latte...) i to u sve većim šoljama. Ranije se služila samo crna, domaća kafa i to u malim porcelanskim šoljama. Pored njih često bi se našao ratluk ili nekoliko kockica šećera koje bi gost tokom priče umakao u kafu i sladio se.
Običaj kojem se domaćin posebno raduje je posluživanje rakijom. Svaki domaćin je ponosan kada iznese domaću rakiju na sto. Rakija se obično čuva u staklenim flašama i balonima, kako bi zadržala svoju aromu. Obično se služi u malim staklenim čašama, ili čokanjima, koje se pre degustacije prinose nosu kako bi se uživalo u mirisu voća od kog je rakija napravljena. Zatim sledi nazdravljanje i kuckanje čašicama, uz naizmenično izgovoreno „živeli“. Česta su domaćinstva koja uz rakiju služe i meze. Ono se uglavnom služi na ovalu, na kome je narezano suvo meso, kobasice, kuvana jaja, i sir
Gostoprimstvo i slatko
Jedan od starih običaja koji važi u našem narodu jeste da se svakom gostu kada uđe u dom iznese slatko. Slatko je simbol dobrodošlice i na ovaj način se gostu stavlja do znanja da u kući nema zlih misli. Danas taj običaj nije toliko čest, ali i dalje postoje mesta koja ga sa uživanjem praktikuju.
Naime, slatko se uglavnom svuda na isti način služi i za njega je obično zadužena domaćica. Ona slatko iznosi na poslužavniku u staklenoj činijici, pored koga se nalaze čaše hladne vode i kašičice za svakog gosta ponaosob. Često su poslužavnici ukrašeni miljeima. Nepisano je pravilo da se uzima samo jedna kašičica slatkog. Kada popije vodu, gost kašičicu ostavlja u svojoj iskorišćenoj čaši, a takođe je moguće da je odloži na tanjirić koji stoji sa druge strane poslužavnika. Slatko koje se najčešće priprema i može se pronaći na našoj trpezi je od dunje.
U nastavku možete pronaći tradicionalne recepte:
Slatko od šumskih jagoda
Slatko od višanja
Slatko od kajsija
Slatko od dunja sa orasima
Zajedno smo tu da najlepše ukuse slatke tradicije sačuvamo od zaborava!
